Nenad Gladić je još u djetinjstvu volio da se mota po kuhinji i otkriva tajne kulinarskog zanata. Majka ga je vodila sa sobom na posao u restoran hotela koji je malenog Nenada ostavio bez daha. Početkom devedesetih otišao je da radi na kruzeru. Vrijeme je prolazilo i on je nakon šest godina rada na kruzeru odlučio da se vrati u Srbiju i pokrene svoju kulinarsku emisiju. I tako je nastao „Gastronomad“ u kojem glavnu riječ ima upravo Nenad, svima poznatiji kao Lepi Brka. U intervjuu za WEB portal „Kućica“ Lepi Brka otkriva šta je prvo u životu skuvao, koja zemlja ima najukusniju hranu, šta voli i ne voli da jede i gdje bi želio da otputuje kako bi uživao u kulinarskim delicijama.

Odrasli ste u ugostiteljskoj porodici; Vaša majka je bila kuvarica, a otac konobar. Da li ste već i u djetinjstvu pokazivali interes za kulinarstvo i sjećate li se koje ste jelo prvo napravili?

Možda je interes prejaka reč, ali sam svakako voleo da se „motam“ po kuhinji dok odrasli nešto spremaju. Valjda je to tako sa svom decom? Uvek mi je bilo interesantno kako se to od jednostavnih namirnica kao što su mleko, brašno i jaja dobiju, recimo, palačinke, a sa druge strane dodaš još nešto, pa dobiješ krofne. Deluje kao čarolija, zar ne? Koliko se sećam prvo „jelo“ je bio neki puding od jagode. Bio je pun grudvica, ali je bio pojeden.

Nenad Gladić poznatiji kao Lepi Brka, foto: Aleksandar Damnjanović

Vaša majka Vas je često vodila sa sobom na posao u restoranu hotela u kojem je radila. Kakvo je za Vas bilo iskustvo prvi put se sresti sa tolikim mirisima i ukusima i kako ste provodili dane tamo? Da li ste pomagali u kuvanju?

O pomaganju naravno da nije bilo ni govora. Profesionalne kuhinje nisu baš mesto za malu decu, ali sve mi je to delovalo kao Ali Babina pećina. Svega što voliš u izobilju i svi te nešto nutkaju. Moram da priznam da mi je ipak najzanimljivija bila kasa u restoranu, ona stara sa puno dugmića i zvoncem kad se otvori fioka za novac. (smijeh)

Početkom devedesetih, u praskozorje rata u bivšoj Jugoslaviji vi ste kao
21 – ogodišnjak otišli da radite na kruzeru. Kakva ste sve iskustva doživjeli za tih šest godina koliko ste radili na kruzeru?

Doživeo sam sve ono što u tim godinama treba da se doživi; osamostaljenje, putovanja po svetu, zarađivanje sopstvenog novca i, najvažnije, učio sam zanat. Takođe sam naučio kako se radi u dobro organizovanom sistemu i kako sve funkcioniše dobro samo ako svako radi svoj deo posla kako treba. Naravno, bilo je tu i svih ostalih iskustava koja su očekivana za mladog čoveka kada putuje svetom. Da, bilo je i dobrog provoda. Rad, red i disciplina su morale da imaju svoju protivtežu.

Foto: Gastronomad tim

Kruzerom ste obišli različite zemlje svijeta i sigurno iz njih donijeli mnogo recepata za neobična jela. Koja od njih su Vam bila najzanimljivija i zbog čega?

Moram da priznam da u to vreme nisam baš skupljao recepte. Kupovao sam dosta knjiga bez neke jasne ideje da će mi ikada koristiti u profesionalnom smislu. To je više bio hobi. Jela nikada ne doživljavam kao obična i neobična. Razvrstavam ih po tome da li mi se sviđaju ili ne.  Među jelima koja volim svakako ima i egzotike, ali ih tako ne doživljavam. Sve ću probati, ali neke stvari samo jednom.

Koje je najneobičnije jelo koje ste u svom životu jeli i da li ste ga ikada sami napravili?

Meni su i dan danas pihtije veoma neobično jelo, i ne, nisam ih nikada pravio niti zavoleo (smijeh). Znam da ih ovde svi obožavaju, ali pogledajte realno od čega se i kako prave i kako izgledaju.  Neobične su, priznajte i sami. Slično pihtijama izgledaju takozvana „hiljadugodišnja ili stogodišnja“ jaja koja se pripremaju i jedu na dalekom istoku. Probao sam ih jednom i više neću. Nije mi prijalo ali ne mogu da kažem da je bilo nejestivo.

Stogodišnja jaja, foto: Gastronomad tim

Nakon šest godina ste se vratili u Srbiju i počeli raditi na emisiji „Gastronomad“ koja sada broji već sedam sezona. Kako su izgledali počeci rada na emisiji?

Početak je bio pun elana i treme. Jedna je stvar kuvanje, a nešto savim deseto kuvanje pred kamerama i sa idejom da će to da gleda veliki broj ljudi, a među njima i moja majka. Postoji li strašnija svar od iščekivanja suda roditelja koji su pritom u ugostiteljstvu bili ceo život.

Spojili ste dvije velike ljubavi – kulinarstvo i putovanja. Koliko se zapravo o jednoj kulturi može naučiti iz njenih tradicionalnih jela i koja zemlja, po Vašem mišljenju, ima najukusniju kuhinju?

Ceo Mediteranski basen je nešto neprevaziđeno po pitanju hrane i gastronomije tako da bih tu mogao da putujem ceo život i da mi nikada, što se hrane tiče, ne bude dosadno. Naravno da se po gastronomiji jednog naroda može dosta toga načiti o njemu, ali gastronomija je posledica, a ne uzrok. Pogledajte samo ove naše Balkanske krajeve. Kakvih tu sve kombinacija ima i odakle sve potiču!

Da li je tačno da ovih dana radite na novom projektu sa gospodinom Stevom Karapandžom i ako jeste, možete li nam reći o čemu se tačno radi?

To je zapravo urađeno još prošlog leta i tih 25 emisija se emituju na kablovskom kanalu Kitchen TV. U Republici Srpskoj se takođe može pratiti na Mtel kablovskoj  mreži. Stevo je bio raspoložen da me malo poduči malim tajnama velikog majstora i sve smo to zabeležili pred kamerama. Sjajan čovek i veliki profesionalac u svakom pogledu.

Lepi Brka i Stevo Karapandža, foto: Gastronomad tim

Kada Vam se najave kao gosti ljudi koje mnogo volite šta je to što im najradije spremite za jelo?

U tim prilikama obično ih pitam da mi kažu šta ne žele ili ne mogu da jedu, a onda pravim šta god mi padne na pamet, a u skladu sa njihovim željama.

Pitanje koje je neizbježno – šta Vi najviše volite da jedete?

Volim sireve i kada dođe do sireva umem da budem pomalo neuračunljiv. Zapravo volim sve mlečne proizvode. Volim i slatkiše pogotovo ako se prave sa sirom. (smijeh)

Holandske princes krofne, foto: Gastronomad tim

Postoji li neka zemlja u koju još niste otišli, niti probali njihovu kuhinju, a voljeli biste?

To je definitivno Iran. Malo ljudi zna da je Iran, odnosno nekadašnja Persija, praktično kolevka bliskoistočne kuhinje. Uticaj persijske kuhinje je vidljiv i kod nas jer su nam je donele Osmanlije. Svaki put kada sam došao u priliku da pričam sa ljudima koji su posetili Iran rekli su mi da je u pitanju potpuno neverovatna zemlja i narod. Na žalost, informacije koje mi dobijamo o toj zemlji su obojene politikom. Barem mi znamo kako izgleda kada si sa pogrešne strane te batine.

Kakvi su Vam planovi za budućnost?

Planova je puno, ali da ih ne bi urekli hajde da o njima pričamo kada budu bili sprovedeni.

Vesna Drakulić

Podijeli ovo

Slični sadržaji