Ovaj put smo u sklopu našeg serijala intervjua sa poznatim osobama ugostili jednu damu koja je prava svjetska putnica i umjetnička duša. Prošetali smo kroz dom Maje Volk i priupitali ju par pitanja o onome što ju inspiriše pri uređenju doma.

Koliko važnosti pridajete izgledu vašeg doma? Trošite li mnogo vremena na njegovo uređenje?

Prostor u kome živim, bez obzira gde on bio, oduvek je za mene bio i slika mene. Ja moram u njemu da se osećam prijatno, pogled na svaki predmet probudiće neko sećanje, neku emociju. Jedno vreme sam oslikavala sve stvari koje me okružuju, od vrata, nameštaja kao što sam to radila u selu Koraćica gde smo imali kuću dok sam bila u braku, bila sam opsednuta time da sve mora da ima moj pečat, moj potpis. Heklala sam zavese od 8 metara, kupovala po svetu razne detalje…sve to je bio izraz moje podsvesne želje za ljubavlju. Ali, onog časa kada sam shvatila da je život bitniji od predmeta koje skupljamo kao hrčci celog života, da je prostor nekad i balast i prepreka ka slobodi, promenila sam stav. Stala sam na sred sobe i rekla, ovo mi ništa ne treba. Sad kada sam našla ljubav, sasvim je izlišno moje vezivanje za stvari. Tako da sam moje lične stvari prebacila u selo Babe, a stan prepustila deci. I slobodna kao ptica odlepršala u Atinu. Danas uglavnom raščišćavam i bacam nepotrebno, jer sve sto opterećuje i vezuje i trazi pažnju a mrtvo je,  nije vredno trošenja životne energije. Mislim da me je otreznio pogled na starinarnice u Monastirakiju, delu Atine gde se sve moze naći, od starih stolica, keramike, do foto aparata, knjiga, ploča, fotelja, lampi…a sve to kad neko umre iznese se iz stana i izloži na ulici. Posle nas ostaju ti brižljivo čuvani predmeti sa kojih smo decenijama skidali prašinu i kupuju ih stranci…ceo život bačen na buvljak. Ne. Prestala sam zato da brinem o uređenju prostora u kome živim. Sad brinem o sebi, mom Nikosu, deci, o kvalitetu života a ne o prašini, saksijama sa cvećem, sustiklama i heklanim zavesama.

Foto: Maja Volk/privatna arhiva

Živite li u stanu ili u kući?

Živim u jednom stanu i dve kuće. Beogradski stan mi je za gostovanje zimi kad dodjem iz Atine, a od proleća do jeseni sam kad sam u Srbiji, u Babama gde imam vikende zdravlja, dok u Koropiju, nadomak Atine,živim u kući sa ogromnim dvorištem, stablima pomorandže, limuna, badema, smokava, musmula i maslina…tamo imam dve omiljene verande, jednu letnju i jednu zimsku, gde vežbam i sunčam se… Na sva ta tri mesta gde živim, kuhinja je pretočena u sirovnjačku kuhinju, znači nema šporeta ni rerni ni gluposti vec su tu dehidtratori, jaki blenderi i sokovnici…Jedino još u kuhinju unosim nove detalje kao sto je spiralizator i tegla sa novim đakonijama….

Foto: Maja Volk/privatna arhiva

Vodite li računa o trendovima kada je u pitanju uređenje doma?

Trendovi su za mene zastareli jer dom i prostor u kome se živi mora da oslikava karakter onoga koji u njemu obitava. Kako je svako jedinstveno biće, robovanje trendovima je besmisleno. Funkcionalnost je druga priča. Za mene su najbitnije stavke u stanu ili kući kupatilo (ja sam u Beogradu od bivše kuhinje napravila velnes, u Babama imam i saunu), zatim savršeno opremljena sirovnjačka kuhinja za koju ne postoji uobičajeni standardi, savršen prostran udoban krevet i prostor za vežbanje. U Beogradu sam od terase napravila malu teretanu, u Babama mi je celo dvorište teretana, a u Koropiju vežbam na verandama.

Foto: Maja Volk/privatna arhiva

Koji su vaši glavni izvori inspiracije prilikom uređenje doma?

Kad imate mnoštvo soba ili prostora, onda mašta dobije krila. Ja svuda imam slike na zidovima, premete sa svih putovanja na kojima sam bila, tako da je moj stil neki globtroterski, a isto važi i za mog Nikosa u Grčkoj. Tu je naravno i klavir, kao srce kuce i hiljade knjiga…sa knjigama i muzikom svaki prostor je topao….volim ja i Japan i minimalizam ali nikad nisam uspela da ga ispoštujem…kako sam ja haotična i svestrana, tako je i sve oko mene…sledim valjda kosmičke trendove.

Foto: Maja Volk/privatna arhiva

Volite li kupovati namještaj i kakvu vrstu namještaja preferirate u svom domu?

Nameštaj kupujem samo kad se istroši stari ili radim adaptaciju, a to je jednom u dve decenije….Ikeu sam oduvek volela a sad živim pored Ikee u Grčkoj a i na putu za Babe mi je beogradska Ikea pa uvek svratim i gledam…sad više razmišljam o baštenskom nameštaju, pojedinačnim nekim funkcionalnim policama, nego o samom nameštaju. Odrasla sam u originalnom Luju 14.om, koga sam često lomila i dobijala batine, pa više nisam opsednuta antikvitetima. Isuviše toga je bilo oko mene u mom roditeljskom domu. Ja sam odrasla u muzeju gde je svaki predmet bio skupocen, a to baš i nije mesto gde se dete oseća komotno…ali volim boje i neuniformisanost. Prekrivači, lampe, boja zidova, to je ono sto odmah promeni i poboljša ambijent.

Foto: Maja Volk/privatna arhiva

Postoji li neki komad namještaja ili kutak doma koji ste svojeručno ukrasili?

Sve sam ručno ukrašavala! U Koračici sam na vratima soba slikala porodično drvo, Van Gogovske stolice sa saksijama sa cvecem, nameštaj stari nisam bacila vec obojila u tirkizno plavo i sa belim detaljima ukrasila. U Babama sam naručila sav nameštaj od paleta da se izradi o oboji u razne boje, gde preovladjuje tirkizno plava i bela. Mislim da su Srbi daltonisti i da im je sve sto je etno u braon boji…valjda od braon roštilja…pošto ja jedem u bojama, onda i nameštaj oko mene treba da je obojen…tu su mi inspiracija Mađari, Meksiko, Peru i Indija.

Foto: Maja Volk/privatna arhiva

Za koju prostoriju u domu smatrate da je najbolje uređena?

U Babama je najlepsi deo sirovnjačka kuhinja sa bibliotekom i dnevnim boravkom u jednom. Svi se tamo dobro osećaju. u Beogradu mi je sve potaman, jer u pitanju je jedna velika prostorija, a najlepše mi je kupatilo. u Grčkoj sve volim.

Najbolje pitanje za kraj  Da sutra osvojite ček od milion dolara koji možete utrošiti samo na uređenje doma iz snova kako bi on izgledao i gdje bi se nalazio?

Sa milion dolara bih obišla svet i zivela u iznajmljenim malim stanovima i ne bih jedan dolar potrošila na uređenje doma. Druga varijanta je da bih deo tog novca koji nije velik potrošila na izgradnju samo održive kuće od blata na geotermalni pogon, sa staklenikom u kome bih gajila svoju hranu, sa zatvorenim bazenom povezanim sa saunom i slanom pećinom, imala bih ogromnu teretanu i prostor za vežbanje sa staklenim zidovima koji gledaju u prirodu… To bi bila živa a ne mrtva kuća koja bi mene sama grejala i hladila, pametna kuća koja bi trajala vekovima a meni omogućila da trajem bar 130 godina..

Foto: Maja Volk/privatna arhiva

 

Podijeli ovo